Деманти саопштења Министарства правде од 05.04.2025. год.

Деманти у наставку биће прослеђен свим медијима који су пренели неистиниту информацију и који у складу са чл. 94 Закона о јавном информисању и медијима имају обавезу да га објаве.
С тога се захваљујемо медијима који су нас до сада само једном пренели и то у негативној конотацији на још једној прилици да се јавност на њиховој платформи упозна са проблемима запослених у правосуђу и радом ССВ-а.

Синдикат судске власти изричито НЕГИРА НАВОДЕ МИНИСТАРКЕ Маје Поповић, које су пренели неки медији, да је скуп испред Министарства правде у суботу 05.04.2025. године био политички, те да је деловање нашег синдиката опозицино, а којим наводима се наставља политичко етикетирање, које је отпочело још дана 05.02.2025. године када смо упутили Писмо са Захтевима Министарству правде.

У Писму МП од 05.02.2025. године смо истакли ЗАХТЕВЕ поводом повећања основице, те остваривања права на регрес и топли оброк, које захтеве је својим потписима подржало око 3.300 запослених, што је скоро 30%, а говоре да нисмо репрезентативни.

Напомињемо да је поменути скуп одржан како бисмо показали да наши захтеви који се искључиво односе на ПОБОЉШАЊЕ МАТЕРИЈАЛНОГ ПОЛОЖАЈА запослених у правосуђу, имају ПОДРШКУ судија, јавних тужилаца, адвоката, професора права и грађана. При том, говорници нису чланови ниједне политичке странке, а двоје су и функционери којима је то законом изричито забрањено, ПроГлас је грађанска иницијатива коју су покренуле нестраначке личности, а Cepris невладина организација која окупља еминентне стручњаке у области правне науке. Осим тога, чланови руководствa нашег синдиката нису припадници било које партије, нити је наш синдикат основан како би служио било чијој партији, већ искључиво ради обављања СИНДИКАЛНЕ ДЕЛАТНОСТИ и борбе за боље услове рада запослених у правосуђу.

Министарство правде зна да су сви сектори добили одређена повећања, да запослени у правосуђу годинама раде одговоран посао који је притом константно повећаног обима, да су годинама (па чак и деценијама) у радном односу на одређено време, те да за свој рад примају минималац или плату која је далеко испод републичког просека или пак плату која је најнижа у Европи. Све то, уз нехумане услове рада, довело је до озбиљног нарушавања достојанства на раду, али и нарушавања угледа правосуђа у очима грађана.

Уместо да се потруде да нађу одговарајући модел како би правосуђе постало атрактивно за младе људе, исти ти млади људи се етикетирају политички, само због друштвене ситуације током које су изнели захтеве који су још одавно требало бити изнети, штрајкови се гуше, а запосленима се нуди нека ситна једнократна помоћ (и то баш из судских такси у чијој наплати баш они учествују) и све то уз истицање доприноса других синдиката, као да су у искључиво они чланови радне групе за израду измена и допуна Закона о судским таксама.

Крајње је забрињавајуће да се у друштву препуном узастопних криза, сваки покушај остваривања уставних права, карактерише као непожељан.

Немања Ђурић